Nidžara Ahmetašević: Naše najjače oružje je obrazovanje

11.10.2013.  //  Kolumne  //  Nema komentara

“Mudra izreka kaže “olovka je moćnija od mača” i to je istina. Ekstremisti se plaše knjiga i olovaka. Snagaobrazovanja je ono što njih plaši… Ne smijemo zaboraviti milione ljudi koji pate zbog siromaštva, nepravde iignorancije. Ne smijemo zaboraviti da milioni djece ne idu u škole. Ne smijemo zaboraviti da naše sestre i braća čekaju na bolju, mirniju budućnost. I zato krenimo u globalnu borbu protiv nepismenosti, siromaštva i terorizma i dozvolite nam da se krenemo sa našim knjigama i olovkama. To je naše najmoćnije oružje.
Obrazovanje je jedino rješenje. Obrazovanje je na prvom mjestu.”

Govor Malale Yousafzai pred UN Generalnom skupštinom, juli 2013.

Piše: Nidžara Ahmetašević

Čini mi se da u Bosni i Hercegovini ne postoji niti jedna organizacija za zaštitu djece. Jer da postoje i da nešto rade, ne bi bilo moguće da djeca u jednom dijelu naše zemlje već više od mjesec dana ne idu u školu, i da zajedno s roditeljima štrajkuju na ulicama Sarajeva.

Djecu je neko doveo iz dva gradića u Republici Srpskoj da u Sarajevu traže pravo da slušaju nacionalnu grupu predmeta. Pričala sam jutros s jednim dječakom kojeg sam zatekla ispod šatora ispred zgrade OHR-a u Sarajevu. Pitam ga što nije u školi, a on kaže “jer nam ne daju da učimo nacionalnu grupu predmeta”. Pitam ga zna li šta je to, kaže da zna “jezik, istorija i to”.Pitam ga nedostaje li mu škola, kaže “da, puno, i škola i drugari”.

Okupljenim muškarcima kažem da im djeca ne idu u školu mjesec dana i da su u tom periodu propustili da nauče puno toga, recimo matematiku, fiziku, bilo šta. Samo da nauče nešto novo. On kaže da mu je to svejedno kada ne mogu imati nacionalnu grupu predmeta.

Pitam ih i da li im više smeta što u školi u kojoj ne daju svojoj djeci da idu, nema vode niti adekvatne kanalizacije. Malo su bili zbunjeni tim pitanjem, a onda su neki od njih ponovili naučenu lekciju da je njima bitna samo nacionalna grupa predmeta.

I shvatam da se neko bori za nešto u što vjeruje da ima pravo, samo se plašim da je u ovom slučaju i način i povod problematičan, te da na kraju neće postići ništa, a djeca će naučiti da škola i nije bitna.

Nedopustivo

Isto tako se plašim da su ovi ljudi i njihova djeca žrtve političke manipulacije ljudi kojima je zadnja bitna stvar na svijetu šta djeca u školama uče. Jer da jeste, bunili bi se odavno što djeca širom BiH imaju udžbenike koji bolje da ne postoje jer su puni pogrešnih podataka, često nepismeni.

Malo brinem za odrasle ljude koji su odlučili da izađu na ulicu i na taj način traže nešto, ali je naprosto nedopustivo da neko manipuliše djecom, i da ih izvodi na ulice, tjera da protestuju, ne da im da idu u školu.

Pri tome se plašim da roditelji ove djece, ili barem većina, nije nikada ni pogledala kakve udžbenike djeca donose, šta stoji u njima, niti otišla na roditeljski da upozna učiteljice ili učitelje. A to bi im puno više bilo od koristi.

Djeca su navodno preko noći zbrinuta u nekom valjda kolektivnom centru, ali i dalje ne vidim razlog zašto nisu u svojim kućama, ne pišu zadaće i ne planiraju školske nestašluke, vole ili ne učiteljice, imaju prve simpatije ili šta već djeca u osnovnoj školi treba da rade.

Istovremeno, dok naša djeca ne idu u školu iz ovih ili onih razloga, kandidatkinja za Nobelovu nagradu za mir mala Malala priča o tome kako je obrazovanje bitno svima. Ona je u školu išla u puno gorim uslovima nego ijedno dijete u ovoj zemlji. I njen život je sigurno teži nego životu većine djece u BiH. Ali ona želi da ide u školu jer ona zna da je u znanju moć.

Nerazvijeni

Bitno je dati djetetu osnovu, da nauči pisati i čitati, sabirati i oduzimati, a sve drugo je nadogradnja u kojoj mogu pomoći i roditelji. Ako su iole pismeni i imaju ljubav ka znanju.

Ove sedmice je objavljena i vijest kako najnovija istraživanja pokazuju da se nacije, u kojima ljudi ne znaju koristiti tehnologiju kako bi unaprijedili uslove svog života, smatraju najnerazvijenim. Dakle, nije više – nije odavno – stvar da budete pismeni – a puno je nepismenih u BiH – nego kako znanje koje imate koristite da bi unaprijedili uslove života.

Osnovci koji umjesto u školi, kakvoj god, sjede ispod šatora čekajući da im neki besposleni lik izađe i kaže bilo šta, teško da će imati priliku za razvoj.Osnovci koji su pijuni u nečijoj političkoj igri teško da će biti oni koji će koristiti svoje znanje da unaprijede uslove života. Jer neće steći nikakvo obrazovanje.

Pustite ih da uče, pustite ih da otkrivaju svjetove, na bilo kojem jeziku, i pomozite im da to znanje prošire, i da naprave sebi novi bolji, hrabriji svijet od ovog u kojem živimo. Vratite djecu u škole, a borbe ostavite sudovima, parlamentima, nevladinim organizacijama ili bilo kome, a njih pustite da jačaju upijajući znanje.

Leave a Comment

You must be logged in to post a comment.